Pustinja
Čovjek hoda pustinjom i skapava od žeđi.
Naiđe na oazu i na zdenac s vodom.
Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada
je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovjek - kad pred njim prekrasna brineta. Raskoš ženske ljepote i
putenosti.
"Ja sam sultanova žena i želim se poševiti s tobom." - reče mu maznim
glasom.
"Oprosti mi, ali, strašno sam žedan, moram piti." - odgovori joj smeteno.
"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza
moga muža." - priprijeti mu.
I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna.
On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i
taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovjek - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske ljepote i
putenosti.
"Ja sam sultanova žena i želim se poševiti s tobom." - reče mu maznim
glasom.
"Oprosti mi, ali, strašno sam žedan, moram piti." - odgovori joj smeteno.
"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza
moga muža." - priprijeti mu.
I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna.
On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i
taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovjek - kad pred njim SULTAN.
"Otkud tolika drskost kod tebe bijedniče ništavni?! Upadneš u MOJU oazu,
jebeš MOJE žene i k tome želiš piti MOJU vodu?!".
Čovjek se prenerazi ne vjerujući što mu se događa.
Ispriča mu što se zbilo i zamoli ga za oprost.
"Oprostiti ću ti pod uvjetom da se popneš na onu dinu" - pokaže mu dinu
udaljenu pedesetak metara - "i da prdneš tako da te mogu odavde čuti." -
postavi mu uvjet sultan.
Čovjek ode do dine, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno.
Sultan ga je čuo.
"Nisam se nadao da je netko sposoban za to. Slobodan si." - impresionirano
reče Sultan.
"Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode." - zahvalno reče
čovjek.
"Aaaa, ne! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu." - reče sultan.
"Ali, ne popijem li vodu umrijeti ću, smilujte se - zavapi čovjek!".
"U redu. Vidiš onu dinu?" - pokaže mu dinu udaljenu stotinjak metara. "Popni
se na nju i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Dati ću ti i
devu i vodu." - naloži mu sultan.
Ode čovjek. Popne se na dinu. Napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO!
Čuli su ga svi u oazi.
Sultan mu, impresioniran, dade devu i dozvoli uzeti vodu.
On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i
taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu.
Okrene se čovjek, otvori oči, kad nad njim stoji saborski redar i obrati mu
se riječima: "Oprostite gospodine zastupniče, ali, zaspali ste na sjednici i
strašno glasno prdite.".
