Sjede dva crnogorca u hladu pod drvetom. I tako prošlo sat vrememna i sunce im dopre do prstiju na nogama, pa kaže jedan.
- Hoćemo da se pomaknemo?
- Ma čekaj, ima vremena. - Kaže drugi.
I tako dođe sunce njima do koljena, pa opet kaže prvi: - Hoćemo da se pomaknemo?
- Ima vremena, čekaj! - kaže drugi.
Došlo sunce njima do vrata pa opet kaže prvi:
- Hoćemo da se pomaknemo sad na drugu stranu?
Gleda ovaj drugi, sunce pripeklo, pa kaže:
- Ajde.
I tako oni sjednu na drugu stranu te ovaj drugi kaže: - Vidiš, ljudi ka ptice: čas sim, čas tam!