Moj Boze, ponekad se pitam, zar je bas tako moralo biti, moj Boze, ponekad se pitam, zar je dobro srce muslimanskog isana moralo da se vadi Valjevskim, Uzickim i inim drugim srpskim kamama. Moj Boze, ponekad se pitam, zar je muslimanski covjek samo sto sevdah cuti, morao biti zaklan. Pa sto to mi nismo isli u Negotin i Kraljevo i klali njihove majke, sto to mi nismo postavili haubice na Zabljak, na Durmitor, na Zlatibor i ubijali njihovu djecu. Nismo, jer mi volimo, a oni mrze, ne svi, ali mrze. Nase su dzamije popaljene, mihrabi poruseni, mezarja uzorana, njihove crkve od Teocaka do Golaca niko ne dira. Nase su majke i sestre silovane, a njihove se suncaju po Adi ciganliji i ljetuju po Budvi. Nasi su muhadzeri u Trogiru, Pakistanu, a njihovi se, sram ih bilo setaju po Modrici, Dobojskim daidzama i Prijedorskim avlijama Mi ovdje u Bosni jedemo Norveskuu ribu sumnjivog datuma, a oni beru nase alkatmere i ruze i sjede ispod grozda , gdje smo mi, samo mi Bajrame docekivali. Boze moj, Bosanske gazde, Bosanske gazde i potomci Bosanskih begova, hej ljudi moji gazde, gazde Bosanske cekaju u redu za tanjir graha, a njihova fuqara po buvljim pijacama Zajecara prodaje almasli grane i sorvane nasih nena, prodaje fuqara znoj i krv tezaka. Prodaje fuqara ibrike i postekije po Pozarevcu, prodaje fuqara vilenove goblene, vilenove goblene iz muslimanskih kuca, vezene u nocima kad jos nije bila spaljena iluzija o uvali moga djetinjstva na brdovitom Balkanu i kad je zaklana porodica Huskica odgledala jos jedno nedjeljno popodne koje vodi Dunja Lango Prodaje fuqara, a mi se glodjemo, prodaje fuqara pune muslimanske sehare, a mi se glodjemo, prodaje srpska fu*ara wYslimansko dostojanstvo, a mi se glodjemo, ye*em ja nas, ali neka , neka narode moj, neka prodaje fuqara, neka prodaje, jer ne mogu oni nakrasti koliko Musliman ima, ne mogu oni pobiti koliko mi mozemo roditi. I zato, ne zaboravi nikada narode moj, ne zaboravi nikada potoke krvi sto se slivaju niz Soukbunar, Djidjikovac, Mejtas i Vratnik ne zaboravi nikada i nemoj nikad halaliti. Ne zaboravi mrtve bebe rodjene na Kosevskom brdu, ubijene iz PAT-a, PAM-a, Boforsa, mayku im j*bem, ne zaboravi i nemoj nikada halaliti. Ako smo nekada morali halaliti, vise ne smijemo. Zakuni se narode moj krvlju rahmetli Hajre Mesica i sakatom djecom Bosanskom, da halaliti vise nikada neces. Tko halali, dabogda ga rodjena djeca proklela, jer mi, mi Muslimani ovaj rat nismo zeljeli, ali ako hocemo, dobit cemo ga, jer u Bosni rjesenja nema ili Dzehenem ili sloboda, kome to nije jasno neka ide iz Bosne.

Ajde nekoliko viceva o Indiji